Српска народна књижница и читаоница у Сокоцу основана је према правилима одобреним од Покрајинске управе за Босну и Херцеговину 23. јануара 1926, да би већ 1931/32. школске године имала 237 свезака, 10 редовних чланова и одржала два предавања и двије сједељке, а 1936. године располагала је са 237 свезака „просвјетно-културне литературе“.

Након избијања Другог свјетског рата, књижница привремено прекида рад, да би 1947, оснивањем Соколачког среза, била регистрована под називом Среска народна библиотека Соколац. Укидањем срезова 1953. године, библиотека дјелује под називом Општинска библиотека „Алекса Шантић“ Соколац.

У периоду 1947–1957. библиотека је пословала као самостално правно лице и у том периоду је слабо радила и имала је свега око 660 књига. Библиотека није имала одговарајући смјештај, ни потребне услове за рад. Године 1957. на основу Закона о библиотекама Народне Републике Босне и Херцеговине, библиотека почиње рад у саставу Народног универзитета „Перо Косорић“ Соколац и том приликом, ради бржег и правилнијег развоја, добија нове просторије.

Због недостатка стручног кадра, а у циљу квалитетнијег развоја библиотеке, 1963. године Библиотечки центар Босне и Херцеговине организовао је курс за библиотечке раднике за сређивање књижног фонда. Тада је обрађено 4.000 књига, од којих је 600 добијено на поклон од Републичког савјета за културу. Већ 1964. библиотека је располагала са 4.923 књиге на 17.498 становника и организованим покретним библиотекама у Драпнићима, Каљини и Бањалучици, као и читаоницама при школама у Соколовићима, Кнежини и Каљини. Основан је Клуб пријатеља библиотеке и интензивно се радило на популарисању књиге међу становништвом. Народни универзитет био је организатор вечерње омладинске школе, разних приредби и курсева, књижевних вечери, семинара, предавања и филмских представа. Том приликом библиотека је одиграла значајну улогу у образовању, васпитању и културном животу њених корисника и шире друштвене заједнице.

У вријеме анализе 1970. библиотека је имала 8.308 књига на 17.000 становника, а 1973. имала је 9.640 и 403 читаоца. Међутим, рад библиотеке ометан је недовољним материјалним средствима за попуну књижног фонда и недовољним бројем запослених радника, тако да је 1989. увећан за свега 2.083 књиге. Те године урађена је прва ревизија библиотечког фонда и установљено је да инвентарисаних књига има укупно 11.723 од тога, укупан број наслова износи 7.718, укупан број књига за одрасле је 9.494, број наслова за одрасле 6.902, број књига за дјецу 2.229 и број наслова за дјецу 816. Те године евидентиран је 1.121 корисник. Након завршене ревизије урађена је оквирна класификација па је библиотекарски фонд стручно смјештен према УДК-а систему са израђеним међашима, успостављена је књига групног инвентара и књижни фонд је правилно обрађен и инвентарисан. Почео је рад на изради абецедног каталога према правилима за каталогизацију. Наредном ревизијом књига, 2000. године, установљено је да су инвентарисане 19.652 књиге, с тим што су ратни услови допринијели да се књижни фонд није допуњавао и том приликом је отуђено 3.120 књига.