Као да је вријеме стало. Ништа се промјенило није још из времена чувених Кочићевих мегданђжија Јаблана и Рудоње. “Оће ли надбости, неће ли надбости“. Главни јунаци данас се људима само другачије одзивају. Као на првом Кочићевом збору и даље стрепња, страх и бол на једној, а на другој страни понос, срећа и задовољство.
Зато су бикови као дио породице. Годинама се хране и одгајају. Води се рачуна и о најситнијим детаљима. Нема замјене за њихов поглед, за њихов додир. Колико љубави уложите толико среће и радости се добије на кориди, кажу поносно власници бикова бодача.
„То се не може објаснити. Ко воли тај спорт, он то зна. То је велико задовољство радити то, ко воли то“, каже Душан Абазовић.
„Добро је. Спремам себе спремам њега. Опет добро. Свакако је добро“, каже Драган Андрић.
Романијска корида која се ове године одржава други пут окупила је стотине посјетилаца на Равној Романији. Позитивна атмосфера, музика, храна и пиће само је дио народног фолклора старог стотинама година.
„Дошао сам на идеју да и ми овдје на Романији мало то организујемо, искупимо се, мало да се дружимо, да то мало заживи, да се окупимо из свих крајева БиХ и да се дружимо„, каже Абазовић.
Сваки узгајивач има тајну успјеха. Обичај је да се бику зими даје кукуруз, љети зоб. Три дана пред борбу, према старом народном обичају, четвртком се бик посљедњи пут храни, ако је борба у недјељу. Пред борбу не тренира већ се одмара од 5–7 дана. Чак му се и приче причају.
„Свако жив воли да побиједи, а није лоше ни изгубити. Нек оно прође све у љубави, да нема свађе. Животиња ко животиња некад добија некад губи, ко и човјек“, каже Андрић.
Од Илијиног Брда у Херцеговини, преко Чевљановића у средњој Босни до Стричића на Мањачи, борбе бикова окупљају стотине хиљада људи. У посљедње вријеме корида је постала „престиж“.
„Рачунам да ће и ова корида сигурно у наредним годинама прећи границе БиХ, тако да очекујуемо у наредним годинама долазак учесника са других простора“, рекао је Милован Бјелица, начелник општине Соколац.
Парламентарна скупштина БиХ је одобрила кориде, уз одређена правила, како не би дошло до повреда животиња. Шпиц рога не смије бити ужи од 10 милиметара. Не смије се користити бич него штап, којим се бик некад мало гурне.
Бикови се мало подстакну, али не смије се тјерати на борбу. Кад искочи из борбе, ако се сам враћа има се право вратити колико год хоће пута. Али правило свих правила је да су на коридама сви срећни и задовољни. И животиње и људи.
