Болест се може десити било коме, било када, без обзира на генетску предиспозицију, стил живота и навике. Нико нема гаранцију да ће бити поштеђен. Али, истовремено, свако има шансу, данас сигурно већу од оне коју ће имати за пола године, да спаси свој живот. Нађите вријеме, спријечите, живите!
Мјесец октобар је сваке године обојен у розе боју и посвећен подизању свијести јавности о раку дојке. Овај мјесец је нова прилика да се нагласи важност превенције и раног откривања рака дојке, али и пружања помоћи онима који су већ обољели, нарочито у тешко вријеме пандемије која је обавила цијели свијет. Како живе особе које преживе ову болест, како се боре особе које изгубе неког са самоћом и губитком и које су мјере превенције?
Наша суграђанка Радмила Ковачевић је у ову борбу кренула 2007. године.
– Ко зна, можда захваљујући струци и искуству дугогодишњег здравственог радника, за десет дана је све било завршено. Била сам начисто са тим да имам шансе јер је карцином откривен релативно рано, али и због мог стања духа рачунала сам да ћу се извући. И јесам, али борба и пут до изљечења је много дуг. Нисам кукавица и не бојим се много, али осјећај је грозан. Требало је снаге за хемиотерапије и зрачења; зато је важна породица јер подршка је основ за све – наводи она и додaje:
– Треба се борити, због дјеце ако ништа друго. Болест исцрпи; знала сам данима да ћутим. Није лако, али мора се лијечити. Мора се посветити пажња превентивним прегледима, нарочито жене. Живот иде даље; сада сам дошла у фазу да идем једном годишње на конторлу, ваљда сам завршила. Живот жене је у њеним рукама – поручује и завршава наша Рада.
Данас је свако од нас бар чуо за некога кога познаје да болује од рака дојке. Болест је честа и најчешће жене умиру упрво од посљедица ове врсте рака. Ти људи су велики борци, али, нажалост, губе битку. Ипак, иза себе остављају још веће борце, своју дјецу. Ања Крсмановић је Мирјанина кћерка. Била је Мирјана велики човјек. Племенита жена, увијек спремна да помогне. Пуних 36 година радила је у здравству и безусловно помагала својим Сокочанима.
– Све добро у мени и што радим, наслиједила сам од ње. Јер, када изгубите некога ко је био велики борац и цијели живот се борио за вас, нема одустајања. Оног дана, када просто знате да је то задњи пут да се видите, питала сам своју мајку да ли се боји, у том тренутку сам сматрала да је то важно да је питам и рекла ми је: „Не, ја се бојим како ћете ви.“ И онда: како ја да не будем добро ако се она цијели живот борила да мени буде добро? Чињеница је да свијет наставља да се креће, али у мом микро-космосу увијек ми фали тај број који сам први окретала и позив, да подијелим са њом. Прошло је пет година и мислим да је временом теже. Када ћутите, имате осјећај да се то није десило, а како вријеме одмиче туга испливава. Код нас и даље људи не говоре карцином, рак, већ шапућу – оно најагоре. Шта је то оно најгоре? Можда да људи не желе да се лијече, да крију да су болесни. Мислим да је ствар опште културе једном годишње отићи на преглед. Ја сам се вратила својим активностима и тамо гдје сам стала тек када сам била боље. Можда је моја мајка била мотив јер сам тако учила од ње. Без обзира на све, ипак и када смо најтужнији на свијету, дан има 24 часа и морамо имати макар оних пет минута када ћемо се од срца насмијати и то је знак да ћемо бити добро – рекла нам је Ања.
Прецизни подаци о обољелима од карцинома дојке у Босни и Херцеговини нису доступни, али незванична статистика показује да је више од 1.000 случајева новообољелих жена сваке године. Према ријечима гинеколога у Дому здравља „Др Љубомир Ћеранић“ у Сокоцу Драгана Ковачевића, откривањем рака дојке у раној фази, уз адекватну дијагностику и лијечење, шанса за изљечење и продужетак живота је већа него у случајевима када се болест открије у касној фази.
– Пацијенти који примијете било какву промјену морају да се јаве љекару који ће да процијени да ли је болест за праћење или неки већи секундарни ниво. Особе преко 35 година живота треба да врше скрининге по личној свијести сваке године, пацијенти са оптерећеном породичном анамнезом би требало да раде мамографске прегледе, док су код особа које су већ обољеле критеријуми сасвим другачији – закључио је Ковачевић.
Твој живот зависи од раног откривања.
Један снимак – минут за сигурност.
Сачувај своје здравље, одазови се!
