За седамдесеттрогодишњег Сретена Пантића, познатог као „пчелар Срето“, познаваоци пчеларства говоре да је „жива легенда“ у свом послу, а освојена признања да је међу најуспјешнијима у БиХ, иако некада није могао ни замислити да ће живјети од пчела.
Љубав према овом послу са првим поклоњеним ројевима пренио је на њега преминули брат Ђорђе, који је био међу четири најбоља пчелара у бившој Југославији.
Након немилих ратних дешавања Сретен се вратио на своје огњиште у Оловске Луке код Олова /Федерација БиХ/ и са супругом Милојком почео активно да се бави пчеларством.
„Тренутно имамо 120 пчелињих друштава, један број на багремовој паши у Загонима код Бијељине, у пчелињаку у селу Радачићи, гдје је и око 80 матица у оплодњацима“, истиче Пантић и поручује да је подручје Братунца најбоље за пчелињу пашу.
Он тврди да ради и више него што треба у његовим годинама, али му „десна рука“ – супруга Милојка у сваком тренутку прискаче у помоћ.
„Када се изврца мед, она три пута, сваких седам дана, `сплави` и ставља стерилну газу да би покупила влагу, што наш мед чини посебно квалитетним“, објашњава Сретен.
Пантић учествује на свим сајмовима меда у БиХ и до сада је освојио 11 златних медаља, нешто мање сребрних и бронзаних и низ захвалница и признања.
Овај успјешни пчелар тврди да квалитет продаје сваку робу, тако да његовом меду није потребна реклама.
Прије неколико година добио је укупно 8,5 тона меда и све продао купцима код своје куће.
Приноси меда варирају од године до године, али он настоји да испоштује своје редовне купце код којих је већ стекао повјерење, иако је лани цијена његовог меда била 30 КМ по килограму.
Више пута је носио мед на институте и лабораторије на испитивање да би био сигуран шта и како ради.
Пантића брине што је све мање правих пчелара, а све више трговаца медом, који се разликују по квалитету меда.
„Пчелар Срето“, у сусрет Свјетском дану пчела, није крио задовољство досадашњим уносом у кошнице, и предвиђа у шали, да ће „ове године и камен медити“, за разлику од протекле три /лоше/ године за пчеларе.
Не планира да прошири пчелињак, јер пчеларство захтијева много рада, што њему године и здравље више не дозвољавају.
Сарађивао је са њемачким „Хелпом“ и испоручивао им ројеве, а за сада још ради на производњи пчелињих матица, чији број је са ранијих 800 до 1.000 сада свео на око 600.
Пантић тврди да у његовим оплодњацима има више генетика матица и да је најбољу добио од свог пријатеља Пере из Мостара, која се показала као најквалитенија за све просторе.
Набавио је сву савремену опрему, помоћу које пакује „еко-мед“, а један број матица поклања пријатељима, младим пчеларима.
Пантић наглашава да највише пажње треба посветити хигијени у кошницама и на локацијама гдје су пчелињаци, јер је набитније за читаво човјечанство сачувати пчеле без којих нема живота.
За дезинфекцију пчеларске опреме и рамова он користи три одстотну каустичну соду, нове кошнице опали пламеном, а кречем или лугом посипа простор у пчелињаку, да би сачувао своје „медоносно стадо“.
„Ако човјек нема љубави према пчелама и стрпљења да непрестано брине и учи о њима, не треба ни да почиње посао“, поручује овај успјешни пчелар.
Пантић је члан Удружења пчелара „Бор“ у Олову, које једно од бољих у федерацији БиХ и окупља четрдесетак пчелара.
