280 – Рођен је римски император Константин И, који је почео христијанизацију Римског царства (према неким изворима рођен је у Наисусу, данашњем Нишу). Године 313. издао је Милански едикт о толеранцији којим је хришћанство изједначио са осталим верама, а 325. је сазвао Први васељенски сабор у Никеји на којем је створен темељ догматског и канонског система хришћанске цркве. Основао је 330. Константинопољ (Цариград), нову престоницу Римског царства.
1617 – У селу Столбово склопљен је мировни уговор између Шведске и Русије. Швеђани су вратили Русији подручје Новгорода и признали династију Романових, али су задржали јужну обалу Финског залива и Карелијску превлаку и тиме одсекли Русију од Балтика, што је трајало све до Северног рата (1700-21).
1844 – Доминиканска Република је постала независна од Хаитија.
1881 – Бури су победили Британце у бици код Мајуба Хила у јужној Африци. На исти дан 1900. британске трупе под командом лорда Кичинера однеле су пресудну победу над Бурима у бици код Парденберга.
1887 – Умро је руски композитор и научник Александар Бородин, припадник музичке групе „Велика петорица“, чије је дело значајно допринело развоју руске симфоније и камерне музике. На свом животном делу, опери „Кнез Игор“ радио је 18 година, а довршили су је Римски-Корсаков и Глазунов, створивши ремек-дело руске романтичне опере. Аутор је и значајних радова из хемије и биохемије.
1900 – Основана је британска Лабуристичка партија, с Ремзијем Мекдоналдом (Рамсаy МацДоналд) као секретаром.
1902 – Рођен је амерички писац Џон Стајнбек, добитник Нобелове награде за књижевност 1962. Књижевни успех постигао је романом „Кварт Тортиља“ 1935, а потом су уследила чувена дела „О мишевима и људима“, „Плодови гнева“, „Зима нашег незадовољства“, „Источно од раја“.
1905 – Реорганизацијом Велике школе основан је Београдски универзитет, прва универзитетска установа у Србији.
1932 – Рођена је Елизабет Тејлор, америчка филмска глумица, добитница Оскара за филмове „Батерфилд 8“ и „Ко се боји Вирџиније Вулф“.
1933 – У пожару, који су подметнули нацисти, изгорела је зграда немачког парламента, Рајхстаг, у Берлину. Оптуживши комунисте, нацисти су тај догађај искористили за обрачун с политичким опонентима и заводећи терор уништили последње остатке парламентарно-демократског система у земљи.
1936 – Умро је руски лекар и научник Иван Петрович Павлов, оснивач Института за експерименталну медицину, добитник Нобелове награде за медицину 1907. Његова теорија о условним рефлексима снажно је утицала на многе научне дисциплине, посебно на психологију, психијатрију и медицину.
1939 – Велика Британија и Француска признале су владу генерала Франциска Франка у Шпанији.
1952 – Одржана је прва седница УН у новом сталном седишту светске организације у Њујорку.
1963 – Доласком на власт изабраног председника Хуана Боша Гавиња, у Доминиканској Републици је после 33 године окончан период диктатуре. Оснивач и вође Револуционарне доминиканске партије, Гавињо је од 1930. живео у избеглиштву.
1976 – У Западној Сахари, коју је дан раније Шпанија предала на управљање Мароку и Мауританији, ослободилачки фронт Полисарио прокламовао је Сахарску Арапску Демократску Републику.
1993 – На прузи Београд-Бар у станици Штрпци наоружани отмичари извели су из воза 20 путника, југословенских држављана муслиманске националности и одвели их у непознатом правцу. Небојша Ранисављевић, један од учесника, осуђен је 9. септембра 2002. на 15 година затвора због ратног злочина против цивилног становништва.
1994 – У експлозији бомбе у маронитској католичкој цркви у Либану погинуло је десет и рањено 60 верника који су пред олтаром чекали да буду причешћени.
1996 – СР Југославија је укинула санкције против Републике Српске (блокада на Дрини) уведене 4. августа 1994.
1999 – Међународне организације за борбу против коришћења нагазних мина процениле су да је у 64 земље широм планете расуто преко 100 милиона нагазних мина, од чега се седам милиона налази на простору бивше Југославије. Према овим подацима експлозије нагазних мина сваког месеца убију или осакате 2.000 људи од којих су 90 одсто цивили, међу којима је највећи број деце.
2002 – Умро је Спајк Милиган оснивач британске комедије 20. века.
2003 – Трибунал у Хагу осудио је бившу председницу РС Биљану Плавшић на 11 година затвора, која је крајем 2002. године признала кривицу за прогон несрпског становништва током рата у БиХ. Из затвора је превремено пуштена 27. октобра 2009. након што је одслужила две трећине казне.
2003 – Демографи Уједињених нација смањили су своје раније прогнозе о насељености планете за 2050-ту годину, са 9,3 на 8,9 милијарди, због повећања смртности људи од АИДС-а.
2008 – У Београду је умрла песникиња Мира Алечковић. Објавила је двадесетак књига за децу и приближно толико дела поезије и прозе за одрасле. Добитница је Ордена легије части за унапређење културне сарадње са Француском.
2010 – У снажном земљотресу јачине 8,8 степени по Рихтеру, који је погодио Чиле и изазвао цунами, погинуло је више од 800 особа.
2012 – Француски филм „Уметник“, редитеља Мишела Азанавичијуса и амерички филм Мартина Скорсезеа „Хуго“ освојили су по пет статуа Оскара на 84. додели ових награда.
2013 – Након највеће кризе у 22 године независности Словеније, парламент ове земље изгласао је неповерење премијеру Јанезу Јанши и мандат доделио 42-годишњој финансијској експерткињи Аленки Братушек.
2013 – Папа Бенедикт XВИ последњи пут се обратио верницима на Тргу Светог Петра у Риму емотивним говором пред 150.000 људи, алудирајући на неке од скандала који су обележили његово осмогодишње папинство. Бенедикт је први папа који је абдицирао у посљедњих шест векова, а одлуку о повлачењу донео је 17. децембра 2012., управо на дан када је добио досије о афери „Ватиликс“, која је изнела папину приватну преписку где се Ватикан представља као легло интрига и унутрашњих сукоба.
2016 – У Сирији је ступио на снагу споразум о прекиду ватре који су прихватили влада Сирије и 97 побуњеничких група уз посредовање САД и Русије. Споразум о примирју се не односи на џихадисте из Исламске државе и сиријског огранка Ал Каиде.