На данашњи дан, 25. мај

1787 – Под председништвом Џорџа Вашингтона у Филаделфији је почела с радом уставна конвенција. Нацрт устава прве модерне демократске државе у свету, САД, усвојен је 17. септембра, након готово четири месеца расправљања.

1803 – Рођен је амерички песник, есејист и духовни вођа трансценденталиста Ралф Валдо Емерсон („Природа“, „Огледи“, „Узорни људи“, „Вођа живота“, „Друштво и усамљеност“).

1810 – У Рио де ла Плати у Аргентини почела је побуна против шпанског колонијалног режима, а власт је преузела привремена влада. Тај дан се прославља као Дан независности Аргентине, мада је независност формално проглашена у јулу 1816.

1840 – У Србији је уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у Београду, у згради на Калемегдану. Пошта је из Београда у друга места у земљи отпремана средом и суботом.

1856 – Рођен је француски маршал Франше Депере (Францхет д’Еспереy), командант савезничких снага на Солунском фронту у Првом светском рату и почасни војвода српске војске.

1879 – Рођен је Вилијам Максвел, лорд Бивербрук (Wилиам Маxwелл, Беаверброок), британски политичар и новински магнат. Био је члан британске владе за време два светска рата и власник „Дејли експреса“ и „Сандеј експреса“.

1889 – Рођен је руски инжењер авијације Игор Иванович Сикорски. Изумео је хеликоптер (1908) и авион са више мотора (1913).

1892 – Рођен је бивши председник СФР Југославије Јосип Броз Тито. За време његове владавине 25. мај слављен је као Дан младости. Према неким подацима, он је рођен 7. маја.

1895 – Британски писац Оскар Вајлд (Осцар Wилде) осуђен је на две године робије због хомосексуализма.

1911 – Председник Мексика Порфирио Дијас (Диаз) поднео је оставку после победе револуционарних снага над трупама владе у грађанском рату.

1915 – Завршена је битка за град Ипр (Белгија) у Првом светском рату у којој је било 105.000 погинулих и рањених, а током које су Немци први пут употребили отровни гас који је по том граду добио назив иперит.

1922 – Рођен је Енрико Берлингуер, лидер италијанских комуниста од 1972. до смрти 1984, заступник „еврокомунизма“ и „историјског компромиса“.

1923 – Велика Британија признала је независност Трансјорданије под емиром Абдулахом (Абдуллах). Истог дана 1946. новим споразумом је признат суверенитет те блискоисточне државе назване Јордан са Абдулахом као краљем.

1929 – У Народном позоришту у Београду изведена је премијера „Госпође министарке“ Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну улогу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу.

1944 – Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар (Босна) где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана.

1960 – Током кинеско-непалских препирки око границе на Монт Евересту, Кинези су стигли на северну страну врха и поставили кинеску заставу и бисту Мао Цедунга (Зедунг).

1961 – Британски адвокат Питер Бененсон основао је у Лондону Организацију за људска права Амнести интернешенел.

1963 – Самит афричких држава у Адис Абеби је окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства.

1969 – У Судану је државним ударом власт преузео пуковник Џафар Мохамед ал-Нимеири (Јаафар Мохаммед ал-Нимери).

1979 – Одмах након полетања са чикашког аеродрома, срушио се амерички авион „ДЦ-10“ пошто му је претходно отпао један мотор. Погинуло је свих 273 путника и чланова посаде.

1983 – У пожарима који су захватили три брода на реци Нил у јужном Египту погинуло је више од 300 људи.

1991 – Завршена је дводневна акција током које су Израелци“ ваздушним мостом“ пребацили 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел.

1992 – Оскар Луиђи Скалфаро (Осцар Луиги Сцалфаро) постао је председник Италије.

1993 – Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 827 о оснивању Међународног суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије са седиштем у Хагу. То је био први такав суд после судова у Нирнбергу (1945-46) и Токију (1946-48). Године 1994. основан је и Међународни кривични суд за Руанду са седиштем у танзанијском граду Аруши.

1994 – Руски књижевник Александар Солжењицин вратио се у Русију после 20 година изгнанства.

1995 – Авијација НАТО-а, у рату у БиХ, бомбардовала је складиште муниције босанских Срба код Пала. Срби су одговорили узимањем за таоце 377 припадника мировних снага УН. Последњи таоци пуштени су 18. јуна.

1995 – У експлозији гранате на централном тргу у Тузли 71 особа је погинула, а 108 рањено.

1996 – Бивши бугарски цар Симеон ИИ вратио се у земљу после 50-огодишњег егзила.

1997 – Војним ударом збачена је цивилна влада у Сијера Леонеу, а председник Ахмад Теџан Кабах (Тејан Каббах) принуђен је да напусти земљу.

2000 – Умро је чешки позоришни и филмски глумац Франсис Ледерер. Немачки филм „Пандорина кутија“ је један од најпознатијих филмова у којима је глумио.

2001 – Десет година после распада СФР Југославије, представници новонасталих држава парафирали су у Бечу Споразум о подели имовине бивше заједничке земље.

2001 – Американац Ерик Вајхенмајер прва је слепа особа која је освојила Монт Еверст, на који се попео заједно са Шерманом Булом, 64-годишњим лекаром, који је тако постао најстарија особа која је освојила овај врх.

2001 – Умро је кубански фотограф Алберто Корда, познат по својим фотографијама јужноамеричког герилског вође Ернеста „Че“ Геваре.

2002 – У паду авиона кинеске авио компаније „Чајна ерлајнс“ у море у тајванском заливу, погинуло је 225 путника и чланова посаде.

2004 – У поплавама које су захватиле Доминиканску Републику и Хаити погинуло је најмање 1.950 особа, које су већином однеле бујице река.

2006 – Министарство правде Белорусије затражило да суд забрани једну од водећих група за заштиту људских права – Белоруски хелсиншки комитет, због „системтаског кршења белоруских закона и сопстевне повеље“.

2010 – Умро је јужноафрички оперски певач Сифиво Нтшебе, познат под надимком „црни Павароти“.

2011 – Облак пепела вулкана Гримсветн са Исланда проширио се Немачком, довео до затварања оба аеродрома у Берлину и отказивања око 700 летова.

2014 – Умро је Војћех Јарузелски, последњи комуниста на челу Пољске, човек који је 1981. у Пољској увео ратно стање, а осам година касније на Округлом столу са опозицијом помогао да се мирно и без насиља демонтира комунистички режим.

2014 – На изборима за Европски парламент спроведеним у 21 земљи ЕУ, конзервативци из Европске народне партије (ЕПП) освојили су 211 посланика, социјалисти 193 посланика, а еврофобске странке готово 130 места.