1358 – Хрватско-угарски краљ Лудовик I уручио је граду Дубровнику Вишеградску повељу којом је Дубровачка комуна добила самоуправу, уз обавезу плаћања годишњег данка и пружања поморске помоћи новом господару.
1564 – Умро је швајцарски теолог француског порекла Жан Калвин, вођа фракције протестантизма у Женеви (калвинизам), која је имала бројне присталице у европским земљама, посебно у Француској (хугеноти) и изазвала велике друштвене потресе. Његово дело „Темељи хришћанства“ постало је приручник протестантске теологије.
1679 – Енглески парламент усвојио је „Habeas Corpus Act“, закон који штити грађане од незаконитог хапшења и утамничења. Основни принципи тог закона уграђени су касније у устав САД.
1703 – Руски цар Петар Велики основао је нову престоницу Русије на ушћу реке Неве у Балтичко море, Санкт Петербург (од 1924. Лењинград, од 1991. поново Санкт Петербург). Главни град Русије био је до 1918.
1806 – Француска војска је ушла у Дубровник, чиме је Дубровачка Република изгубила вишевековну независност, мада је формално укинута 31. јануара 1908. када је припојена Краљевини Италији.
1840 – Умро је италијански виртуоз на виолини и композитор Николо Паганини (Ниццоло), чијој су вештини савременици придавали магичне моћи. Као композитор прославио се са шест виолинских концерата.
1860 – Дјузепе Гарибалди, у походу за уједињење Италије, заузео је Палермо на Сицилији.
1868 – У Мостару је рођен српски песник Алекса Шантић, аутор антологијских песама „Остајте овђе“, „Емина“, „Вече на шкољу“. Припадао је мостарском кругу око књижевног листа „Зора“, који је покренуо са Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем.
1878 – Рођена је америчка играчица ирског порекла Исидора Данкан, зачетник модерног балетског правца у којем доминира слободни играчки покрет. Позната је и по љубавној романси са руским песником Сергејом Јесењином.
1905 – У руско-јапанском рату, Руска флота доживела је тежак пораз у бици код Цушиме изгубивши 26 од 45 бродова.
1909 – Рођен је српски историчар уметности Светозар Радојчић, професор Филозофског факултета у Скопљу и Београду, члан Српске академије наука и уметности („Портрети српских владара у средњем веку“, „Старе српске минијатуре“).
1910 – Умро је немачки бактериолог Роберт Кох (Коцх), један од оснивача бактериологије, добитник Нобелове награде за медицину 1905. Открио је 1882. бацил туберкулозе (Кохов бацил), изоловао је и бацил антракса и пронашао изазивача колере.
1923 – Рођен је амерички дипломата немачког порекла Хајнц Алфред Кизингер (Хеинз, Киссингер), познат као Хенри Кисинџер (Хенрy), једна од водећих личности у послератној америчкој дипломатији. Био је саветник за националну безбедност (1969-73), државни секретар (1973-77), добитник је Нобелове награде за мир 1973. Заслужан је за отопљавање односа САД са СССР и Кином и за успех мировних преговора са Вијетнамом.
1937 – У Сан Франциску је пуштен у саобраћај „Голден Гејт“, један од највећих мостова у свету.
1941 – Британска морнарица, уз помоћ авијације, потопила је у Другом светском рату немачки ратни брод „Бизмарк“. Погинуло је око 2.300 људи.
1942 – У окупираној Чехословачкој смртно је рањен шеф Гестапоа Рајнхард Хајдрих (Реинхард Хеyдрицх). Његова смрт 4. јуна изазвала је талас репресалија против становништва у Чешкој и Моравској.
1960 – У Турској је војним ударом оборена влада Аднана Мендереса. Власт је преузео Комитет националног јединства са генералом Кемалом Гирселом на челу.
1964 – Умро је индијски државник Џавахарлал Нехру (Јаwахарлал), први премијер независне Индије и један од оснивача Покрета несврстаних земаља.
1988 – Сиријске трупе ушле су у јужна предграђа Бејрута и окончале тронедељне уличне борбе ривалских муслиманских шиитских милиција.
1992 – У реду за хлеб у центру Сарајева од експлозије гранате 16 особа је погинуло, а 144 су рањене.
1993 – У експлозији аутомобила-бомбе испред галерије Уфици (Уффиззи) у Фиренци петоро људи је погинуло, а колекција галерије озбиљно је оштећена.
1997 – НАТО и Русија потписали су „Оснивачки акт о међусобној сарадњи“, којим је формиран заједнички Стални савет НАТО-Русија за консултације о европској безбедности.
1997 – Шефови дипломатија Хрватске и СР Југославије Мате Гранић и Милан Милутиновић потписали су у Загребу конзуларну конвенцију којом се уређује статус дипломатских представништва.
1999 – Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника СР Југославије Слободана Милошевића и још четворицу највиших функционера Југославије и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову.
2001 – У Јапану је одржан први референдум на тему енергетике. Становници села Карива, у коме се налази највећа нуклеарна електрана на свету, изјаснили су се против коришћења рециклираног плутонијума у њеним постројењима.
2006 – У снажном земљотресу који је погодио индонежанско острво Јава погинуле су 5.782 особе, а више од 130.000 људи остало је без домова.
2009 – Група АЦ/ДЦ, хард рок ветерани из Аустралије, одржала је концерт у Београду пред око 40.000 посетилаца из Србије и околних земаља.
2013 – Француски филм „Плава је најтоплија боја: живот Аделе“ у режији Абделатифа Кешиша, освојио је Златну палму 66. Канског филмског фестивала. Филм је о страсној љубави две жене са експлицитним сценама секса.
2014 – На председничким изборима у Египту победио је бивши командант војске Абдел Фатах ел Сиси, који је предводио свргавање исламистичког председника Мохамеда Мурсија, јула 2013.
2015 – Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 2222 којом се осуђује свако насиље и злоупотреба против новинара, медијских професионалаца и повезаног особља у ситуацији оружаних сукоба и позивају државе да испуне обавезе у погледу њихове заштите.