Српски интелектуални форум /СИФ/ сматра да је неопходно наставити научне и стручне анализе посљедица дјеловања осиромашеног уранијума од НАТО бомбардовања на становништво, а један од модалитета будућег дјеловања је и округли сто који ће бити одржан сутра у Источном Сарајеву, рекао је Срни познати хирург Славко Ждрале.
Ждрале је рекао да би овај скуп, на који је позвана и неурохирирг Дана Грујичић, требало да пружи смјернице за даље институционално дјеловање на расвјетљавању страшног НАТО злочина над српским народом, као и за превенцију и заштиту здравља грађана.
„Организатор овог скупа СИФ позвао је еминентне стручњаке из Србије и Републике Српске који ће посебну пажњу посветити општинама на подручју Сарајевско-романијске регије које је НАТО авијација директно бомбардовала муницијом са осиромашеним уранијумом“, рекао је Ждрале, који је универзитетски професор и бивши директор Болнице Касиндо Славко.
Осим Грујичићеве, која је укључена у акцију која се тренутно спроводи у Србији са циљем објелодањивања посљедица НАТО бомбардовања СР Југославије, односно Србије 1999. године, организатори очекују и долазак познатог дипломате Владислава Јовановића, те генерала у пензији Слободана Петковића, који је стручњак за атомско-биолошко-хемијска средства.
Јовановић и Петковић, заједно са директором Института за онкологију Србије Слободаном Чикарићем, објавили су књигу „Злочин у рату, геноцид у миру“ у којој су објашњена политичка догађања у том периоду, бомбардовање и употреба осиромашеног уранијума и негативна рефлексија по здравље становништва погођених подручја у Србији, подсјетио је Ждрале.
Према Ждраловим ријечима, у организацију и реализацију округлог стола укључен је и одређени број новинара који је истраживао посљедице НАТО бомбардовања у Србији и Републици Српској, међу којима су Славица Јовановић, Недељко Зеленовић, Зоран Жужа и други.
Ждрале је подсјетио да се овим проблемом почео бавити још 2000. године, заједно са колегама у Болници Касиндо докторима Трифком Гузином, Миланом Пејићем и Соњом Дивљан-Савић и другим, након чега су дошли до сазнања да су малигне болести на подручју Сарајевско-романијске регије у порасту у периоду од 1996. до 2000. године.
„Ми, нажалост, имамо несрећну околност да не можемо током наших анализа да дођемо до тачних података због велике миграције становништва и трагичног егзодуса сарајевских Срба. У то вријеме дошло је и до гашења три наше болнице, тако да нам је Клинички центар Касиндо у Српском Сарајеву био основна база да проучавамо феномен оболијевања наших грађана. Подаци до којих смо дошли били су фрапантни и поражавајући„, упозорава Ждрале.
Према његовим ријечима, пораст броја обољелих у односу на базну 1995. годину био је у 2002. години четири пута већи, а број умрлих је већи за више од два пута.
Он додаје да су сви ови подаци путем медија и на стручним скуповима тада презентовани и домаћој и страној јавности с циљем указивања на страхоте које производи употреба оружја и муниције који су забрањени међународним конвенцијама.
Посебно забрињавајући подаци односили су се на Србе који су живјели у општини Хаџићи и који су били приморани да се иселе у Братунац, јер је у њиховом случају смртност од малигних обољења била 10 пута већа у односу на домицилно становништво.
Ждрале је подсјетио на случај војника Војске Републике Српске Жељка Самарџића, младића који се током рата налазио на српском војном положају Борије, гдје су биле смјештене хаубице које је НАТО интензивно бомбардовао почетком септембра 1995. године. Тада је погинуло више његових сабораца.
„Закључили смо да је Самарџић био жртва дјеловања осиромашеног уранијума, не само приликом бомбардовања Борија него је због руже вјетрова био изложен и директном радиоактивном дејству пројектила који су испаљени на радаре на Јахорини. С обзиром на то да смо провели опсежна истраживања, увидјели смо да сличне симптоме имају и војници западних сила који су учествовали у Заливском рату гдје је, такође, кориштена муниција са осиромашеним уранијумом“, рекао је Ждрале.
Према његовим ријечима, званичним одговором из Института за нуклеарне науке у Винчи утврђена је Жељкова озраченост.
„Од посљедица дјеловања НАТО бомби, од 14 Жељкових сабораца, шест је обољело, а пет је умрло од карцинома“, констатовао је Ждрале.
Потврда ових сазнања и резултата истраживања, истиче он, добијена је и путем информација из Италије чији су војници након службовања на подручју јужне Србије, односно Косова, почели нагло да оболијевају и да умиру, а Инститтут за онкологију у Милану утврдио је да су ти војници умрли због посљедица дјеловања осиромашеног уранијума.
„Због свега овога, ми смо у СИФ-у чврсто убијеђени и опредијељени да је неопходно да наставимо да вршимо научне и стручне анализе посљедица дјеловања осиромашеног уранијума на становништво које је на угроженим подручјима било изложено невиђеној НАТО репресији. Један од модалитета нашег будућег дјеловања свакакао је и поменути округли сто“, закључио је Ждрале изјаву Срни.
Најжешће бомбардовање 1995. године доживјели су тадашње Српско Сарајево, Вогошћа, Хаџићи, складиште наоружања и муниције у Жуновници, складиште наоружања, муниције и опреме у Јахоринском потоку код Пала, ватрени положаји Војске Републике Српске на Гаврића брду, војна складишта у Топлику, у Лукавици, Чајничу, радарски системи на Јахорини, центри везе на Козари, Озрену и Великом жепу, касарне у Калиновику, Хан Пијеску, а гађане су српске јединице на ватреним положајима широм ратишта на Сарајевско-романијском подручју.
У Источном Сарајеву сутра ће бити одржан округли сто „Експлозије осиромашеног уранијума настале у току НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године – могући узрок сталног пораста малигнитета становништва Сарајевско-романијске регије“.
Округли сто биће одржан у сали Скупштине града Источно Сарајево, са почетком у 12.00 часова.
