Према старом народном обичају вријеме се рачунало од и до Ђурђевдана…
Према народном, обичајном рачунању времена, Ђурђевдан је полутар године: вријеме се рачунало од и до Ђурђевдана.
Куће се ките врбом и зеленилом. Плету се вијенци од биља и љесковог прућа који се бацају на кућни кров или задијену за капију и стајска врата.
Многи до овог прољетног празника не једу овчје млијеко и јагњеће месо, а до Ђурђевдана не спавају у природи. Поред тога, многи не музу козе и овце до тог дана и на Ђурђевдан први пут помузу сву ситну стоку и праве сир, чија се прва грудва носи свештенику да је благослови.
Ако је на Ђурђевдан ведро, вјерује се, бит ће родна година. Ако тада и сутрадан пада киша, љето ће бити сушно. Пада ли киша на трећи дан, дакле на дан светога Марка, љето ће бити кишовито.
Ђурђевдан се сматра за границу између зиме и љета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усијеве. За мало који празник код Срба је везано толико обичаја и вјеровања, па и магијских радњи.
Ђурђевдан је уједно крсна слава многих православних Срба и Рома, а, према народној пјесми, био је крсна слава и Краљевића Марка.