Одлуку да након гимназије школовање настави на студију телекомуникација на Саобраћајном факултету у Новом Саду, Ивана Томић из Сокоца је донијела због љубави према математици и физици, то јете, предметима у којима је уживала током основне и средње школе.
Каже да јој је од малих ногу велика жеља била да буде архитекта, те да је са собом увијек носила блок и цртала све што види око себе. Прва дилема око њене будуће професије појавила се у трећем разреду гимназије, када је први пут отпутовала у Нови Сад.
– Град ме је напросто опчинио и била сам одлучна да ћу тамо студирати. Архитектура више није била изводљива опција, јер је захтијевала похађање припремне наставе и много финансијских улагања, које у том моменту нисмо могли приуштити – каже Ивана за Катеру и додаје да се након тога одлучила за телекомуникације.
Она каже да се за смјер телекомуникације на Саобраћајном факултету у Новом Саду одлучила због тога што је имала увид у ту професију кроз мајчин дугогодишњи рад у тим областима, те и због разних стручних предмета који су изискивали знање из математике и физике.
– Када размишљам о мом првом одласку на студије у Нови Сад, прва мисао која ми падне на памет је она колико сам тада била неспремна за све то. Први семестар ми је прошао у стању прилагођавања на нови, велики град, нове пријатеље и недостајала ми је породица, али као и на све, човјек се брзо навикне – истиче Ивана.
Ивана каже да јој учење није никад било страно и да је од почетка високошколског образовања имала визију одласка у иностранство на докторске студије, те да је „само“ требало да добије високе оцјене и добру стипендију.
– Док сам била на студијама у Новом Саду истраживала сам све постојеће програме финансирања док нисам пронашла мастер програм у Лондону. Чим сам прочитала конкурс знала сам да је „то – то“. Одмах сам се посветила писању „портфолија“, којем комисија не би могла рећи „не“ – каже Ивана.
Додаје да је све то захтијевало доста жртвовања, попут мање слободног времена, дружења са пријатељима, али истиче да је и било вриједно свега.
– Када једном дођеш у Лондон тешко га је напустити. Знајући да имам ограничено вријеме да будем тамо, одмах сам почела истраживати на који начин могу добити стипендију да бих остала и на докторским студијама, и то је опет била иста прича, а то су добре оцјене и добра идеја за пројекат – додаје Ивана.
Каже да јој је Лондон одмах по доласку „прирастао за срце“, те да је то град у којем никад није досадано, нити увијек пада киша, као што то сви мисле.
– Једнако позитиван осјећај сам имала и на факултету и још прије самог доласка у Лондон сам имала тачан програм предавања и знала сам шта све треба да обавим на вријеме. Језик сам довољно добро познавала, мада ми се дешавало да се понекад „изгубим“ у разговору и да ништа не разумијем. То ми се дешавало често у разговору са људима са сјевера Енглеске због акцента којем нас нису учили у школи – додаје Ивана.
Током мастер студија Ивана је била стипендиста „Ерасмус Мундус“ програма, а стипендија је била фиксна за све земље. Каже да је за тај износ новца могла да изнајми малу гарсоњеру, плати превоз и покрије дио трошкова за храну.
– Због недовољних новчаних примања била сам принуђена да паралелно са учењем и студирањем радим, а углавном су то били студентски послови на факултету који су му помогли да усавршим језик, упознам нове људе и нисам то посматрала као велико оптерећење – каже она.
Иванин велики труд се већ јако добро видио након првог семестра у Лондону, јер су њене оцјене биле највеће у поређењу са колегама са њеног и других мастер програма, што јој је омогућило да без проблема пронађе ментора који ће подржати њену апликацију.
– Професор Џорџ, поријеклом Грк, одмах је прихватио да ми буде ментор и помогао ми је да попуним апликацију. У року од 10 дана од слања апликације сам добила понуду за докторат, плаћене трошкове студирања за три године и мјесечну стипендију за покривање трошкова живота у Лондону. Све се толико брзо издешавало да ја нисам имала времена да размишљам о ономе „шта ако“ – додаје Ивана.
Током докторских студија Ивана је на Градском универзитету у Лондону (City university of London) радила као гостујући професор математике, електронике и програмирања. Преко овог универзитета добила је прилику да ради и као гостујући професор на једном универзитету у Кини, што је за њу било посебно и позитивно искуство.
– Након завршених докторских студија знала сам да желим да наставим своју академску каријеру, јер сам са стеченим знањем и дипломама задовољавала све предуслове. Мој први академски посао је био на Империјал колеџу (Imperial College), који је осми најјачи у свијету – каже Ивана и додаје да је тамо провела три године радећи као постдокторанд на различитим истраживачким пројектима.
Она каже да је вријеме проведено на поменутом колеџу у Лондону искористила за објаву великог броја научних радова и унапређивање сопственог академског профила.
– Сљедећи корак је био посао гостујућег професора на Универзитету Гринвич (University of Greenwich). На том универзитету сам већ годину дана и мој приоритет су сада истраживачке активности, али истовремено држим предавања студентима основних и мастер студија. Такође, ментор сам и студентима на докторским студијама – додаје Ивана.
Ивана има велике амбиције за наредни период, а сљедећа степеница на коју жели да се попне свакако ће бити стицање пуног звања професора, што је тренутно план на којем ради.
– Искрено, не журим и не желим себи да намећем нове високе амбиције. У фази сам када осјећам да треба да се посветим мало више себи и приватном животу, да путујем и да уживам у животу. Труда, рада и одрицања је било јако пуно, а најтежа одрицања су ми била она која се вежу за породицу у Сокоцу – каже Ивана и додаје да су на њу највише поносни мајка и бака.
– Мама је једнако заслужна за мој успјех и бака која знам да је била поносна и хвалила ме сав глас и да нисам у Лондону – каже Ивана.
Биографија:
Ивана Томић је рођена 1989. године у Сарајеву. Основну школу и гимназију је завршила одличним успјехом у Сокоцу, док је основне студије телекомуникација на Саобраћајном факултету Универзитета у Новом Саду завршила просјеком 9.98. Мастер студије у Лондону је завршила са просјеком 10!
Током докторских студија објавила је три истраживачка рада и одбранила их са минималним измјенама (minor corrections), што се сматра изузетним успјехом. Дијете је погинулог борца Војске Републике Српске.
Награђивана је златном значком општине Соколац за најбољег студента општине у 2010. години, један је од најбољих студената Универзитета у Новом Саду за период 2009.-2011. године, а освојила је и сљедеће награде: Conference Attendance Award by the Worshipful Company of Saddlers (2016) и Vice-Chancelor’s award Excellence in Learning and Teaching, City University of London (2016).
Добитник је више стипендија попут Еразмус Мундус од Европске комисије, мастер и докторска стипендија Фонд за младе таленте и стипендија Фонда др Милана Јелића током основних студија у Новом Саду.